Prošlog meseca, osnivač Funky Marketinga, Nemanja Zivkovic je postavio naizgled jednostavno pitanje na LinkedIn-u…’Da li biste želeli da vidite listu 50 najboljih marketara u regionu u 2022. godini?’
Odziv je bio veliki!
✅ Nominovano je više od 70 marketing stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore
✅ Doseg postova u kojima smo vas pitali da nominujete je prešao 200 000
✅ Engagement vidimo i danas na tim postovima
Takmičenje za najboljeg marketara u regionu je uveliko u toku na LinkedIn stranici Funky Marketing!
Nastalo kao ideja da proslavi lične brendove onih koji rade prave stvari kad je marketing u pitanju i nateraju zajednicu da vrati marketing u žižu interesovanja – na pravi način.
Ovo je naš pokušaj da im pokažemo zahvalnost svima koji se trude da rade marketing na pravi način i da ih bolje povežemo.
Na kraju dana, želeli smo da ove lista i takmičenje bude zabavno i poučno i mislimo da smo to i ostvarili.
Na samom početku smo došli do ideje da, uz takmičenje, napravimo i par intervjua koji ce biti u formi članaka, u kojima će marketari koji su prošli u TOP 36 odgovoriti na par zanimljivih pitanja. Ovaj članak je jedan od njih i danas imamo priliku da saznamo kako razmišlja Bojana Vojnović.
Kratka biografija
Bojana je ceo život opsednuta istraživanjem, čitanjem, edukacijom uopšte. Shodno tome diplomirala je komparativnu književnost sa teorijom književnosti i kulture na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, studirala hispansku književnost u Španiji godinu dana na Erasmus stipendiji… Volontirala je i radila za vreme studija svuda po malo, ali najviše u NGO sektoru, i bavila se organizacijom događaja, neformalnom edukacijom dece i EVS projektima.
Nakon studija slučajno ulazi u digitalne vode, i biva oduvana čitavim jednim novim svetom o kome ništa nije znala. Od prvog dana u digitalu orijentisana je uglavnom na Američko tržište, vremenom se usmerila na Demand Generation for B2B SaaS, ali imam povremene izlete ka domaćem i NGO sektoru.
Radila je za agenciju, korporaciju, startap, kao i brzo rastuću kompaniju.
Objavljivana je na portalima i blogovima kao što su Content Marketing Institute, European Business Review, Formstack, The Close, Chatfuel, Jeff Bullas, App Summo, Active Collab, i mnogi drugi.
Pre tri godine je sklopila sve ove svoje životne interese i sa drugaricom pokrenula Amplitude Magazin koji za cij ima da bude mesto dvosmerne edukacije.
Misija Amplitude Magazina je da demokratizuje jezik kojim se piše i da izmesti sve teme iz kutija akademizma, tabuizma, lirizma, senzacionalizma, ali i autoritarizma. Shodno tome mentorišu sve zainteresovane ljude prilikom pisanja, kako bi adekvatno preneli svoju ekspertizu onima koji su za to zainteresovani.
Od nedavno pokrenule su i NVO i konsalting agenciju kako bi mogle da se adekvatnije posvetimo ovom tipu edukacije mnogo šire.
Kako se gradi lični brend/pouzdani tim/kontinuirani kvalitet/dugoročni zadovoljni klijent?
Lični brend
Kao i građenje svakog brenda, i lični zahteva istraživanje tržišta, prepoznavanje ciljne publike i njenih potreba, postavljanje ciljeva i nekih okvira, potom besomučno testiranje, konzistentnost, disciplinu, i autentičnost. Lično tek radim na ovom polju, i još se nisam u potpunosti otisnula jer ono što pravi razliku između građenja brenda firme i brenda naše ličnosti jeste psihološka blokada.
Za građenje brenda kompanije potrebno vam je nekoliko kvalitetnih specijalizovanih ljudi kao što su
– brand menadžer koji zna šta radi i kojiće učiniti vaš brend prepoznatljivim i nezaboravnim,
– copywriter da vam puca svaki tagline, svaki naslov, poziv na akciju,
– content marketar fokusiran na organic,
– paid specialist da ubrza stvar ako vam je na početku hića, i
– PR specialist da vam ubrza iskakanje iz frižidera na tradicionalnim medijima.
Za lični brend sve to ste vi sami. Pored toga potrebni su vam jako dobar kouč i/ili terapeut i/ili mentor da svoje nakupljeno znanje zapravo i izrazite. Zavisi u koj ste fazi. 😃
Pouzdani tim
Da biste izgradili pouzdan tim morate da dajete više nego što uzimate, i da vodite umesto da šefujete. I ne mislim samo na novac i odsustvo mikromenadžmenta.
Mislim na to kako vaši komentari i pitanja i vaš rad čine da se oni koje vodite osećaju? Da li ih motivišete ili u njima izazivate krivicu i bezvrednost?
Da li ih pitate *Zašto ovo još nije gotovo?* ili ih pitate *Kako mogu da ti pomognem da prevaziđeš prepreku na ovom projektu?*
Da li ste tu kada ste vašem timu potebni i da li ih štitite od negativnih uticaja i pritiska koji vrši viši menadžment, investitori ili klijenti? Ili upravo taj pritisak koristiteda im nametnete strah da već sutra mogu da ostanu bez posla ako neko od vas bude loše raspoložen?
Tim će da bude pouzdan, ako ste vi kao vođa pouzdani.
Kontinuirani kvalitet i Dugoročni zadovoljni klijent
Ako želite kvalitet kompromis je reč koja **ne** postoji u vašem rečniku.
U kojoj god da ste industriji, koji god da posao obavljate, potrebno je da znate koje su kvalitativne norme koje su potrebne da se ispune za koji nivo kvaliteta. Ako se odlučite za najviši standard morate da budete svesni koliko je potrebno vremena da se uloži u to, koliko to košta i ko to sebi mora da priušti. I ne interesuje vas ništa drugo. Nema laganja, nema varanja, nema brzopoteznih udica, nema posebnih klijenata, situacija, ili pisaca kojima činite ustupke. Nema kompromisa.
Jednom kada pošaljete u etar nešto što nije u skladu sa kvalitativnim normama koje propagirate i vaš autoritet i kvalitet vaših usluga/vašeg proizvoda se dovodi u pitanje. Kontrola kvaliteta nije nešto što je rezervisano samo za proizvodnu industriju. Teško je izgraditi dobro ime, jer loš glas brže putuje.
Ako ste osoba koja se zalaže za najviši mogući kvalitet i neko nije spreman na uslove i cenu vašeg rada, nije spreman da uloži vreme u iščitavanje vašeg vodiča za pisanje, ili rad generalno, i da se pritom adaptira na to, da isprati brif koji pošaljete od početka do kraja i da mu doprinese svojim znanjem i inovativnošću, ta osoba nije vaša ciljna grupa, bilo kao klijent, kao zaposleni ili saradnik. Ne činite kompormise.
Ajmo da pričamo o procesima. Dajte nam neki primer koji će nam pomoći da razumemo kako razmišljate o marketinškim kampanjama na konkretnom primeru ili primerima
Fokusiranost na krajnjeg korisnika/primaoca poruke kroz ceo proces.
1. Istraživanje tržišta do besvesti. Sumiranje podataka. Razumevanje tržišta, razumevanje ciljne grupe.
2. Postavljanje biznis cilja. Postavljanje cilja kampanje koji treba da doporinese poslovnom cilju.
3. Usklađivanje 1 i 2 kroz skiciranje poruke koja treba da bude shvaćena od strane korisnika.
4. Odlučivanje kanala koji će služiti za objavu, a koji za distribuciju.
5. Kreiranje kreative i kopija, i/ili pisanog i/ili video sadržaja u više varijanti.
6. Odabir one koja najviše odgovara,ili sklapanje miksa. Važno je da se zadovolje kvalitativne norme, i da se zaključi da sadržaj kampanje doprinosi cilju,i da može biti efektno shvaćen kod individue koja pripada ciljnoj grupi.
7. Pretpostavljanje svih pitanja i loših okidača koji mogu da okinu kao lošbumerang i njihovo saniranje. Ali ostavljanje pozitivnih okidača sa kojim možemo da se nosimo (krizni PR je pripremljen u slučaju da tu neto okine kako ne treba ne idemo okolo i ne vičemo nisam ja odgovoran za ovo nego moj junior copywriter).
8. Potom testiranje finalnih verzija, praćenje rezultata.
9. Veliko lansiranje i guranje kroz sve kanale one verzije koja je dala najbolje rezultate tokom testiranja.
Smatram da je tokom kreiranja kampanje manje važno kako procesi zapravo izgledaju, i šta je ono što nam donosi najbolji rezultat. Ono što je važno jeste da smo odgovorni u poslu koji obavljamo, da smo fokusiran na krajnjeg korisnika a ne na svoj ili kolegin ego, i da ne pretpostavljamo da je nešto genijalno (jer najverovatnije nije), nego da radimo istraživanje tržišta, da ga razumemo i da shvatimo ko nam je krajnji konzument i kako da mu se približimo, a ne da mu se izrugujemo i posmatramo ga sa visina.
Šta smatrate za sledeći veliki korak u karijeri? Zašto?
Ovo mi je najteže pitanje, i trenutno sam u fazi života kada vagam o tome šta je zaista veliki iskorak za mene sada.
Vagam između rada u *top notch* brendu u industriji, bivanju preduzetnicom i fokusiranju na razvoj sopstvene agencije ili kompletnoj promeni industrije.
Trenutno pored Amplitude Magazina, razvijamo i konsultantsku agenciju u okviru koje se fokusiramo na edukaciju, treninge, ali i usluge postavljanja strategija, pisanja, i postavljanje osnova za rad u *inhouse* timovima. I to je već veliki iskorak iz zone komfora za mene, jer sam ti ja jedan veliki introvert i *book worm*.
A šta će mi sledeće život doneti, kada saznam – javim vam. 😄
Gde se danas edukujete? Navedite konkretne primere i slobodno uključite linkove.
Uglavnom imam problem sa sadržajem koji se posmatra kao edukacija marketara jer je mahom *copy-paste* sadržaj radi sadržaja, ili za ciljnu grupu ima potpune početnike – kao i većina kurseva na domaćem i stranom tržištu. Izuzetno je teško naći izvore koji su posvećeni brušenju i usavršavanju, ali ne i nemoguće.
Stoga, moja edukacija je diverzifikovana. Edukujem se prvenstveno iz oblasti psihologije i socijologije, i književnosti, pa tek onda striktno marketinga i to u tehničkom smislu – kako i zašto nešto uraditi. Takođe, težim da se edukujem u oblasti biznisa, jer je marketing trenutno departman najviše zadužen za rast biznisa i ne može da funkcioniše odvojeno.
Učenje samo prostih tehnika nema mnogo smisla,i ne može da da visokokvalitetne rezultate u marketingu ako ne poznajem kako čovek misli – kao pojedinac, kao deo mase, i kao sama masa. i kako funkcioniše tržište i životni vek bisnisa. Niti mogu da baratam rečima tako da dobijem izuzetan rezultat ako je moj rečnik siromašan. Na bilo kom jeziku na kom radim.
Konkretno da bih držala korak sa industrijom pratim podkast Refine Labs-a, State of Demand Generation. Imala sam prilike da radim sa Gaetanom (Gaetano diNardi), i znam da on i Kris (Chris Walker) zaista imaju *no bulshit & no compromise* pristup poslu i to neizmerno cenim.
Pratim blogove kao što su Ahrefs i Animalz i biltene The Hustle, SEOFomo, i The Freelance Bold. Povremen opratim šta piše An Hendlj (Ann Handley), čiju knjigu Everybody writes toplo preporučujem, uz Švarcovu (Eli Shwartz) Product Lead SEO.
Pored ovih knjiga, Milerova Buildinga StoryBrand može da bude korisna svim početnicima, a Džamićeva The definitive guide to content marketing onim malo naprednijima.
Od kurseva jedino što zaista mogu da reporučim je DemandCurve Growth Program.
I za kraj, uglavnom biram da budem deo zajednica kao što je npr *Women in Tech SEO* i Content *Marketing Institute community,* gde mogu da isfiltriram šta mije potrebno i šta mogu da dam.
Društvene mreže su mi i dalje previše preplavljujuće, pa nemam neku preporuku za konkretnog edukatora tu, ali one koje ja pratim bez obzira gde delesvojeznanje su:
Šta mislite, zašto se u regionu Balkana toliko malo deli znanje?
Rekla bih da nije problem deljenja znanja, već kvalitet tog deljenog znanja.
Većina kurseva koja je dostupna na našim prostorima je vrlo upitnog kvaliteta, i plasiraju ih za generalno tržište i početnike osobe koje imaju vrlo niširano iskustvo koje nije primenjivo na sve industrije. Recimo ako vam je jedino iskustvo koje imate rad u agencijama koje imaju *gaming i gambling* klijente i niste nikada do tada radili ni u jednoj industriji i niste radili bar neko vreme *in house* teško da možete da pomognete prosečnom srpskom preduzetniku ili da vaša edukacija izrodi kvalitetnog *freelancer*-a.
Sa druge strane, najglasnija većina koja se bavi edukacijom u oblasti digitalnog marketinga ne vlada sopstvenim maternjim jezikom dobro. Njihovo prenošenje znanja se svodi na gađanje industrijskim i stranim terminima, koje ni sami ne razumeju i jedino što uspevaju jeste da odbiju ljude ili da ih ubede da je marketing prodaja, u najgorem slučaju prodaja magle.
Kad smo već kod ubeđivanja, većina edukatora ubeđuje svoju publiku kako je rad u digitalu zlatna ruda, u kojoj je sve poprincipu *lezi lebe da te jedem*. I sve je okidač. Dok ima okidača ima i para. Druga krajnost je da je sve uniformisana vrednost.
I na kraju stižemo do toga da ljudi ili žive od kurseva i zapravo im besplatno deljenje znanja nije potrebno kao kanal za kreiranje potrebe (demand generation) ili smatraju da klijente ni ne treba da edukuju jer će ih tako lakše ošišati.
Sa druge strane, imamo šačicu ljudi koji nešto rade izuzetno kvalitetno i jer shvataju da što više ljudi ima široko i duboko znanje o marketingu njegovoj ulozi, značaj u i kompleksnosti to ćemo lakše moći da naplatimo svoj rad i da se zapravo bavimo kvalitetom, a ne kvantitetom. Imam utisak da je to nešto što se tek budi kod nas. Jer naši ljudi tek od skora imaju opciju da rade sa stranim kompanijama na stranom tržištu iz udobnosti svoje rodne zemlje, i da se tek sada otvara mogućnost da zapravo bude one prave edukacije i zajednica koje potpomažu razvoj industrije.
Šta preporučujete onima koji idu za vama? Šta je to što je vama pomoglo da budete tu gde jeste?
Meni lično su od najveće pomoći bili disciplina i volja da svakodnevno učim i radim na sebi i svojim veštinama. Osećaj odgovornosti da se pojavim svaki dan, i da ne zatvaram sebi vrata ako nešto ne znam sada, jer sve se da naučiti i savladati. Takođe, moja spremnost da pomognem kolegama i oko zajedničkih zadataka i oko edukacije dovela me je u poziciju da za većinu poslova i klijenata nisam morala da apliciram i/ili pičujem, već sam ih dobijala na osnovu preporuke.
Za kraj, ili početak, najvažnija je svesnost o kompleksnosti industrije, i želja da se uvek bude najbolji u tome što radimo — ma šta to bilo. Osrednjost se nikada ne pamti.
