Prošlog meseca, osnivač Funky Marketinga, Nemanja Zivkovic je postavio naizgled jednostavno pitanje na LinkedIn-u…’Da li biste želeli da vidite listu 50 najboljih marketara u regionu u 2022. godini?’
Odziv je bio veliki!
✅ Nominovano je više od 70 marketing stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore
✅ Doseg postova u kojima smo vas pitali da nominujete je prešao 200 000
✅ Engagement vidimo i danas na tim postovima
Takmičenje za najboljeg marketara u regionu je uveliko u toku na LinkedIn stranici Funky Marketing!
Nastalo kao ideja da proslavi lične brendove onih koji rade prave stvari kad je marketing u pitanju i nateraju zajednicu da vrati marketing u žižu interesovanja – na pravi način.
Ovo je naš pokušaj da im pokažemo zahvalnost svima koji se trude da rade marketing na pravi način i da ih bolje povežemo.
Na kraju dana, želeli smo da ove lista i takmičenje bude zabavno i poučno i mislimo da smo to i ostvarili.
Na samom početku smo došli do ideje da, uz takmičenje, napravimo i par intervjua koji ce biti u formi članaka, u kojima će marketari koji su prošli u TOP 36 odgovoriti na par zanimljivih pitanja. Ovaj članak je jedan od njih i danas imamo priliku da saznamo kako razmišlja Marija Todorović Aska.
Kratka biografija
Marija Todorović Aska je multidisciplinarni ekspert koji se bavi menadžmentom, medijima, kulturom, umetnošću, edukacijom i marketingom. Magistrirala je na Univerzitetu Umetnosti u Beogradu, Srbija i Univerzitetu Grenobl, Lyon 2, Francuska u oblasti antropologije, menadžmenta, marketinga i upravljanja kulturnim politikama, kao i solo pevanje u klasi profesorke Radmile Bakočević, a doktorirala ekonomiju sa fokusom na razvoj zadovoljstva zaposlenih i razvoj kapaciteta lokalnih samouprava na UPS-u u Banja Luci, BiH. Marija je i profesor engleskog jezika sa dugogodišnjim iskustvom, kao i kouč na superviziji iz oblasti psihodinamske terapije i razvoja ličnih veština.
Sa iskustvom u obrazovanju iz umetnosti i menadžmenta, ona je osoba koja stoji iza brojnih projekata, dobrotvornih događaja i grupa, povezujući ljude i ideje. Aktivno radi na internacionalnom tržištu u domenu kreiranja content strategija, siteframe razvoja i pisanja, neuromarketinga i biznis konsaltinga, ali i u oblastima obrazovanja mladih, dramske nastave, scenske umetnosti uopšte, kao i kreativnog i pisanja sadržaja i upravljanje društvenim medijima.
Njeni klijenti dolaze iz najrazličitijih sfera, od industrije HoReCa, preko logistike, SaaS kompanija, digitalnih i kreativnih agencija, medija, mode, građevine, medicine, osiguranja, finansija, ekonomije, HR-a, edukacija i drugo.
Vlasnica je agencije Aska Media PR i marketing menadžer u Kodepunkt firmi, gde kroz rad sa globalnim tržištem upravlja projektima vezanim za strateške analize, planiranje, brendiranje, razvoj kontent strategija, marketing sistema, kopirajting, kao i biznis konsalting.
Partner je portala Moodiranje i bila je glavni i odgovorni urednik balkanskog izdanja globalnog online magazina LikeMag. Bila je solista na povratničkoj turneji sa dr Neletom Karajlićem 2019, na projektima medijacije muzike za decu na Kolarcu više puta, pevala u nekoliko rok bendova, realizovala niz solističkih koncerata, kao i stotine nastupa jazz, mjuzikl i popularne klasične muzike u Srbiji i inostranstvu.
Profesor je menadžmenta i marketinga na Univerzitetu za poslovne studije u Banja Luci, a predavala je na brojnim fakultetima u Srbiji i BiH/USA predmete iz oblasti komunikacije, menadžmenta, marketinga, i sarađuje aktivno sa brojnim organizacijama sa fokusom i na neformalno obrazovanje i doživotno učenje. Upravo zato je pokrenula Lifelong Learning Association-udruženje za osnaživanje kapaciteta i znanja, veština kroz kontinuirane edukacije iz oblasti razvoja ličnih veština, psihologije, marketinga, menadžmenta, STEM veština, dečijeg razvoja, kreativnosti i jezika.
Posredovanje i razvoj diplomatije pametne i meke moći je razlog zašto je prisustvovala ICD Berlin konferenciji mladih lidera Evrope na kojoj je predstavljena studija slučaja o kulturnim politikama Srbije ili deo programa Mladi u akciji Evropskog saveta, kao i brojnim konferencijama i aktivnostima u Nemačkoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Rusiji, Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i drugo. U ICG Belgrade je radila kao saradnik u funkciji savetnika za umetnost i kulturu i sa njima realizovala projekte u domenu medijacije mladih, promocije turizma Srbije i razvoja programa u Beogradu. Kao pedagog, marketing direktor, PR i rukovodilac Dramske sekcije Instituta za strane jezike realizovala je brojne predstave za decu, od konceptualizacije programa, razvoja scenarija na engleskom jeziku, preko vođenja radionica, do realizacije predstava i medijskog pokroviteljstva.
Učestvovala je u brojnim programima Instituta za strane jezike, Američkog univerziteta u BiH, OKO NVO, ISWiB i NVO World Youth Wave, MAPA Balkon, Instituta za kulturnu diplomatiju, Benevolentia BiH, Krugovi Umetnosti, kao i Narodnog pozorišta u Beogradu.
Kako se gradi lični brend/pouzdani tim/kontinuirani kvalitet/dugoročni zadovoljni klijent?
Lični brend je po meni neraskidivo vezan za integritet. Ne uvek, ali u poslu, posebno našem, ljudi sarađuju sa ljudima i potrebno im je da znaju da je osoba sa druge strane posvećena i deli njihovu misiju i viziju.
Verujem u to da kada delimo svoja razmišljanja, emocije i stavove, na neki način mnogo lakše i pronalazimo idealne klijente, a i oni nas. Isto tako kada tražimo saradnike, energije se uvek prepoznaju. Ovo ne važi kada smo u firmi ili agenciji jer tada nemamo taj luksuz da donosimo lične odluke u vezi toga sa kim ćemo sarađivati.
Kroz takva iskustva sam i naučila da brižljivo biram ljude sa kojima delim vreme, čak i poslovno, jer vreme je najdragocenija stvar koju imamo i ne može se segmentirati na privatno i poslovno, jer je sve to naša svakodnevnica. Negde logično kada uspemo u svemu ovome, taj mir i spokoj, nerasipanje energije na trivijalnosti ili stresove se prelije u kreativnost i uspešnu saradnju.
Ja težim dugoročnim saradnjama i imam limit u smislu sa koliko ljudi i projekata sarađujem u datom trenutku. Time održavam i kvalitet života i kvalitet svog rada. Desi se naravno da se ponekad i pogrešno proceni, ali moram reći da je to više slučaj sa domaćim klijentima sa kojima ne sarađujem odavno koliko sa američkim, evropskim, australijskim tržištem. I nije isti pristup različitim kulturološkim očekivanjima u poslovanju uvek, tako da bih izdvojila i poznavanje psihologije i kulturoloških razlika kao važan aspekt uspeha, uz besprekorno poznavanje jezika, kao i najnovijih tehnologija i trendova u poslovanju.
Pošto sam i profesor, rekla bih da su još neke važne osobine i transparentnost, korektnost, fer pristup i uzajamno poštovanje, posvećenost i autoritet, zajedno sa, da zaokružim, integritetom i time imamo pun krug.
Ajmo da pričamo o procesima. Dajte nam neki primer koji će nam pomoći da razumemo kako razmišljate o marketinškim kampanjama na konkretnom primeru ili primerima
Ranije sam se mnogo više bavila samim marketinškim kampanjama, od samih početaka rekla bih, ali sam se vremenom zasitila tog polja i okrenula za mene daleko kreativnijem procesu kreiranja kompletnih kontent strategija i biznis konsaltingu.
Uvidela sam da većini klijenata, biznisa, preduzetnika, fali osnovna dokumentacija, strategija, plan, da se ne bave analizom, da sve drže nekako “u glavi”. Razvila sam sopstvene SOPs, materijale i upitnike koji mi pomažu da konkretno uvidim šta klijent traži, ali i šta mu zapravo treba.
Moj proces je stoga veoma konkretizovan: incijalni razgovor koji je praćen prilagođavanju upitnika, sakupljanje odgovora, analiza trenutnog stanja i konkurencije, izrada ciljnih grupa i persona, kontent stubova i strategija za sve kanale, uključujući glas, ton, ključne poruke, kompletan brending u smislu kontenta, ne dizajna, ali nekad čak i sa smernicama za to. Pored toga, veoma sam aktivna u implementaciji neuromarketinga i digitalne psihologije u izradi strukture sajtova najrazličitijih namena i stilova.
Šta smatrate za sledeći veliki korak u karijeri? Zašto?
Trenutno se trudim da lansiram programe edukacije u udruženju Lifelong Learning Association koje sam pokrenula sa suprugom.
Ideja je da pored virtuelnih i hibridnih edukacija, ponovo pokrenemo fizičke susrete sa veoma konkrentim programima usmerenim na razvoj veština i znanja koje polaznici mogu odmah da počnu da implementiraju bilo u svom poslovnom, bilo u svom privatnom kontekstu.
Pošto imam malu bebu, želim da te edukacije uključe i najmlađe, tako da se edukujem malo više i u razvoju znanja uzrasta 0-3, već sam radila sa decom 4-18, kao i sa odraslima i u formalnom i u neformalnom obrazovnom kontekstu.
Pored toga kao psihoterapeut coach na superviziji počela sam rad sa klijentima i usavršavam se u tom domenu kroz praksu. Smatram da je širina mojih aktivnosti komplementarna i ne oduzima, već samo dodaje. Rekla bih dakle da mi je želja da održim ovaj nivo i da moje porodične aktivnosti i obaveze oko jedne, a uskoro dve bebe, i još dvoje starije dece nikada ne ispaštaju. Bez tog privatnog i ličnog segmenta, stabilnosti, teže je postizati rezultate, a bez ostvarivanja lične svrhe, teže je uživati u privatnim stvarima. Balans je ključ i to je cilj koji je po meni doživotan.
Gde se danas edukujete? Navedite konkretne primere i slobodno uključite linkove.
Radeći za jednu digitalnu agenciju iz SAD-a, dobila sam priliku da se tokom cele naše saradnje kontinuirano usavršavam na platformi CXL. Toliko sam sertifikata položila da sam sa njima radila i Q&A i konsultacije oko nekih poboljšanja koja sam uvidela da mogu da naprave sa njihovim timom za razvoj platforme što mi je bila posebna čast.
Takođe sam uspešno polagala za sertifikate na HubSpotu. Važna edukacija mi je bila i Manifesting sa Kreiranjem uspeha, rad na ličnom razvoju i kapacitetima. Mnogo sam tu naučila i tu edukaciju smatram svojom prekretnicom. Te godine pre pola decenije mislim sam u novembru samo bila na preko 40h edukacija pored redovnog posla i frilens poslova.
Trenutno se edukujem i u O.L.I. Psihološko Edukativnom Centru. To je organizacija koja se bavi edukacijama iz: Psihoterapije, savetovanja, life coachinga, kraćim obilicima edukacija životnih i profesionalnih veština. Poslovnog coachinga, executive coachinga i mentorstva, timskog coachinga, treningom emocionalnih kompetencija menadžera, soft sklills treninzima i psihološko edukativnim radom-održavanjem edukacija, radionica, seminara i predavanja.
Rekla bih pored ovih formalno strukturiranih edukacija, da je prava edukacija za nekog u mojim branšama zapravo svakodnevna. Učimo svi jedni od drugih, učimo kroz rad, učimo kroz članke, kroz intervjue, kroz razgovore, kroz susrete i konferencije, seminare. Toliko toga dnevno pročitam za potrebe posla, da moram da priznam da retko čitam išta drugo danas. Ipak, nije mi žao, jer živim ono što sam htela, nema osećaj da kaskam, čak naprotiv, volim tu dinamičnost i to konstantno suočavanje sa novim izazovima. Mislim da nema branše poput digitalne u kojoj je to sve toliko prepuno brzih promena i noviteta.
A kao omiljeni vid edukacije, izdvojila bih ipak istraživanje, jer ništa bolje od problema koji treba rešiti, učenja iz iskustva i kroz praksu. Zato sam pobornik kreiranja platformi za bezbedno da kažem učenje za početnike, jer svi smo nekada to bili. Zato sam tokom pandemije držala besplatne edukacije i mentorišem uglavnom žene koje bi da se prekvalifikuju. Ja to razumem, bila sam nekada davno i ja jedna od njih i meni je neko nekad dao šansu i učio me.
Edukacije su mnogo važnije no što ljudi misle. Ali još su bitniji ljudi od kojih učimo. Jedini problem je ako dođe do zasićenja, ili ako se neko zaglavi u procesu pa besomučno ide na edukacije bez primene naučenog, to postaje kao zamena za praktičan rad, a to ne vodi nikuda. Moji polaznici su danas veoma uspešni i vidim kako koriste naučeno, tako da verujem u pristup učenja na primerima, kroz konkretnu praksu, ali i uz rad na sebi i razvoju ličnih veština. To je metod koji polako razvijam, moj lični, i koji želim da usavršim i nastavim da delim sa drugima.
Dodala bih još samo nešto.
Postoji nekoliko priča koje često koristim. Jedno je izreka “Ne poredi svoje danas sa nečijim juče”. A drugo je priča o dva direktora koja pričaju i jedan kaže drugome: “Jes, ja da ulažem u radnike i edukujem ih, a oni mi odu!”, a drugi mu na to odgovori:”A zamisli da ne ulažeš, a oni ti ostanu.”
Mislim da i poslodavci moraju ozbiljnije i strukturisanije da se pozabave pitanjem zadovoljstva zaposlenih kroz edukacije između ostalog, pored drugih, nemonetarnih i dodatnih benefita.
Šta mislite, zašto se u regionu Balkana toliko malo deli znanje?
Nisam sigurna da se slažem sa ovim stavom. Jednim delom, balkanski menadžmentski sistem podrazumeva autokratski pristup poslovanju, zanemarivanje zaposlenih, ulaganje samo u proizvode i usluge menadžerskog ega, a bez fokusa na krajnje potrošače i korisnike. Shodno tome, nekad možemo smatrati da znanja uvek ni nema. Ali mislim da se ne radi o tome.
Mi smo kao društvo izuzetno polarizovano, kod nas su sastavi iskazi mišljenja, nema esejskog razmišljanja o tome koji su argumenti za ili protiv neke ideje, teško se sagledava cela slika, a prelako ulazi u osudu drugoga.
Znamo da ljude boli ono što bi hteli i sami da imaju, tako da se dešava da su oni koji se osmele i istupe kao stručnjaci koji dele znanje, pod napadom i osudom, najviše od upravo onih koji samo sede i ćute, ili ne žele da znanje dele ili ne mogu jer ga nedovoljno imaju. Možda je brutalno, ali treba biti izuzetno hrabar i deliti znanje u našoj branši danas. Kad “mali od tetkine šurnjaje” zna nešto tamo ili kako mi je klijent jedan rekao “neki mali hoće da vežba besplatno, a to ti dođe isto”, veoma je teško razlučiti šta je naučenost, a šta priučenost.
Pogledajmo kod programera-svako misli da je dovoljno samo da krene i odmah će da “kida”.
Moramo malo da se spustimo na zemlju i prihvatimo kao normalnost da je iza svakog uspeha i znanja ogroman trud i rad, sati i sati edukacija, praktičnog iskustva, pa i poraza, suza i bola.
Nema lakih uspeha, a kod nas se nekako retko razmišlja dalekosežno. Ja verujem u vreme, u sticanje iskustva, i u to da svako od nas ima svoju priču, lakšu, težu, izazovniju ili ne, a da je deljenje znanja dužnost nas koji smo ga stekli i stičemo ga, iako nije uvek svakome od nas to svrha. Nema svako od nas isti vrh Maslovljeve piramide.
Za mene to jeste samoaktualizacija, a ona je za mene oduvek bila pedagogija. Ne treba stoga ni kriviti one koji znanje imaju, ali ne žele da ga dele.
Takođe nije svako za javni nastup, ne treba niko da se sili na bilo šta što mu ili joj ne pričinjava zadovoljstvo, a ni nema svako danas vremena, što ne znači da sutra neće imati. Naš udeo je samo da konstantno kreiramo društvo koje je inkluzivno i afirmativno, otvoreno i naučeno konstruktivnom dijalogu, a ne osionoj kritici.
Svi smo mi tu pomalo žrtve, ali to znači da svi pomalo i možemo da utičemo na promene oko nas. Jer i marketar mora biti zdrav. U svakom smislu.
Šta preporučujete onima koji idu za vama? Šta je to što je vama pomoglo da budete tu gde jeste?
Možda je previše lično, ali meni su sve prepreke na koje sam nailazila zapravo pomogle. Tek kada smo suočeni za problemom, sa izazovom, sa mogućnošču da nešto izgubimo ili propustimo istinski osetimo koliko nam je do nečega stalo.
Ne znaš koliko puta mi se desilo da susretnem neke ljude i da oni to nazovu sudbinom. Verujem da se mnoge stvari dese u pravom trenutku, pa sam i ja tako nailazila na mentore i ljude koji su mi pomogli baš onda kada je trebalo. Ali, uvek sam znala šta želim, to delila sa drugima, nisam krila svoje ideje, nisam se plašila da će mi se neko smejati što želim znanje koje možda nisam imala tada, a želela da steknem.
I ljudi su to prepoznavali.
Već sam rekla-ljudi sarađuju sa ljudima, ljudi žele da dele vreme sa ljudima usmerenim na ideje, koji ih poštuju i koji su iskreni i srdačni. Imala sam bukvalno samo jedno grozno iskustvo u poslu, ali i to razumem i može samo da mi bude žao što je to bilo tako, jer ja sam nastavila dalje, a ljudi spremni na beskrupuloznost ostaju da žive sami sa sobom.
U poslu, niste dužni da ostajete tamo gde vam nije dobro. Kako kaže moja mentorka Neva Rajković, pomeri se nisi drvo. I to je važna lekcija bila za mene. Kada sam zapevala na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, radeći za to godinama, kada sam shvatila da me ti ljudi i taj svet ne čini srećnom niti da se osećam dobrom, odrekla sam se velike ljubavi zarad sebe same.
Pomogli su mi dakle mentori, ljudi koje sam mogla da pitam za savet, od krvi i mesa, koji me znaju, koji su me slušali, radili sa mnom.
Moja mama, moja direktorka u Narodnom pozorištu kada sam bila na praksi u marketing odeljenju, moja direktorka sa Instituta za strane jezike, moja Neva već spomenuta, moj bivši šef Jonat koji je svakog dana ulagao barem po pola sata da me nečemu nauči, moja Lidija Varbanova, mentorka na masteru, moj mentor za doktorat prof. Zdravko, brojni edukatori, pa i kolege sa kojima na miru mogu da popričam, koji su normalni i znaju da nismo konkurencija, već smo jedni drugima podrška, posebno žene, koliko god da se stvari polako razvijaju, ne smemo biti jedne drugima vuk, naprotiv.
Pomogla mi je porodica, familija, ljudi oko mene, prijatelji, niko ne uspeva sam, svi imamo sistem oko sebe, život koji delimo, sve. Pomogao mi je rad na sebi ponoviću, jer sam tako prevazišla brojne blokade i tu vrednost koju sam dobila sada želim da delim, jer je itekako moguće.
A najviše na svetu mi je pomogao svojom ljubavlju i prijateljstvom i pomaže mi svakodnevno moj suprug Boris, na čemu sam mu zahvalna beskrajno, kao i na deci koju imamo, ostajanju u sada, u fokusu i tome da se nikada šira slika ne izgubi iz vida, a to je da je život jedan, da ga živimo i kad je dan dobar i kad je loš, da proleće, kao i da je najdragoceniji resurs koji nam je dat.
Ne zaboravite da živite, a tada nekako sve dođe na svoje, jer život zna najbolje. Često-bolje no mi sami. Odvažite se i tražite od života sve što želite-jer sve vam je dostupno.
Srećno!
