Pre par meseci osnivač Funky Marketinga, Nemanja Zivkovic je postavio naizgled jednostavno pitanje na LinkedIn-u…’Da li biste želeli da vidite listu 50 najboljih marketara u regionu u 2022. godini?’
Odziv je bio veliki!
✅ Nominovano je više od 70 marketing stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore
✅ Doseg postova u kojima smo vas pitali da nominujete je prešao 200 000
✅ Engagement vidimo i danas na tim postovima
Takmičenje za najboljeg marketara u regionu je održano na LinkedIn stranici Funky Marketing!
Nastalo kao ideja da proslavi lične brendove onih koji rade prave stvari kad je marketing u pitanju i nateraju zajednicu da vrati marketing u žižu interesovanja – na pravi način.
Ovo je naš pokušaj da im pokažemo zahvalnost svima koji se trude da rade marketing na pravi način i da ih bolje povežemo.
Na kraju dana, želeli smo da ove lista i takmičenje bude zabavno i poučno i mislimo da smo to i ostvarili.
Na samom početku smo došli do ideje da, uz takmičenje, napravimo i par intervjua koji ce biti u formi članaka, u kojima će marketari koji su prošli u TOP 36 odgovoriti na par zanimljivih pitanja. Ovaj članak je jedan od njih i danas imamo priliku da saznamo kako razmišlja Sava Nikić.
Kratka biografija
Sava Nikić je rođen u Novom Sadu i od detinjstva je pokazivao sklonosti ka različitim sferama, od muzike do azbuke. Diplomirao je filozofiju i srodne nauke, sa tezom iz postmoderne filozofije. Bavio se muzikom, medijima i sada već jako dugo marketingom, sa danas već ozbiljnim iskustvom.
Prošao je svašta, od nekoga koje bio deo tima, do vođe tima ili konsultanta. Marketing doživljava kao produženi nusproizvod psihologije i antropologije u službi potrošačkog društva i motivacije čoveka na ciljem određenu radnju koju određuje neka grupa ljudi vođena interesom na datom tržištu (kompanija/pojedinci). Sebe ne doživljava samo kao marketara jer taj pojam ne iscrpljuje njegova interesovanja.
Kako se gradi lični brend/pouzdani tim/kontinuirani kvalitet/dugoročni zadovoljni klijent?
U slučaju posla kojim se mi bavimo brend se kratkoročno može graditi velikom bukom, samopromocijom, velikim pričama i neki ljudi će u tome videti cilj, kao i u drugim profesijama. To može čak doneti i rezultate jer je ovo epoha brojeva i rezultata, čoveka-broja-stroja i taj put je sapripadan vremenu.
Dugoročno, može se graditi ličnim razvojem, skromnošću i zadovoljstvom ljudi i kompanija sa kojima se saradjuje i ostvarenim rezultatima. I pomoći da u tome ostanemo ipak ljudi. Meni je bliži taj drugi put.
Ajmo da pričamo o procesima. Dajte nam neki primer koji će nam pomoći da razumemo kako razmišljate o marketinškim kampanjama na konkretnom primeru ili primerima
Marketing kampanja je sekvenca ukupne komunikacije koju kreiramo ka primaocu poruke. Što se više zahteva od korisnika to je cilj kampanje teži i što je korisnikova svest udaljenija od vašeg cilja. To je već deo koji se tiče same psihologije. Čoveku koji je pošao da kupi paradajz nije ga teško i prodati, reklo bi se u šali.
Najteže je raditi kampanje za brendove u razvoju i no name kompanije.
Veliki brendovi gutaju svoje kampanje snagom brenda i često proizvode kampanje koje su samo eho nečega s čime ljudi već interaguju na ovaj ili onaj način. Stoga u procesu pripreme kampanje treba sebe iskreno upitati koji je cilj, da li je ostvariv, i ako jeste kojim kanalima, a onda i kojim oruđima tih kanala.
Sledeći je korak prilagođavanje tih kanala i tona komunikacije u tim kanalima da rade za nas.
Najveća greška koju sam video jeste da ljudi zanemaruju neki kanal ili nekom kanalu često i zbog subjektivnog utiska daju previše “moći”, a danas nijedan kanal nema više tu magičnu moć.
Najveća greška u marketingu je poći od sebe. Dobar marketar je sposoban da apstrahuje sebe, a naročita je zabluda da ljudi misle da će štos, fora i duhovitost prodati proizvod čak i ako je nešto viralno i to u vremenu kad je sve viralno.
Niko ne kupuje samo zato jer ste ga nasmejali i zabavili, ljudi ne trebaju još jednog šaljivog momka iz kraja koji valja viceve nego ili vrednost ili/i prestiž ili/i zadovoljenje primarne potrebe ili/i rešenje problema. Na tom putu valja isplanirati gde ćemo se i kada, te kako i na koji način sresti sa korisnikom i zato je marketing meni lično zanimljiv.
Šta smatrate za sledeći veliki korak u karijeri? Zašto?
Da ostanem koliko toliko obična osoba. Pomalo i dosadna – to bi bilo super.
Gde se danas edukujete?
Gde i uvek: književnost, psihologija, proučavanje ponašanja čoveka online i u samoj stvarnosti i tako redom.
“How to” stvari s druge strane imate na svakom ćošku, te su svi već poznati sajtovi u digitalnoj industriji sasvim u redu od ne znam dinosaurusa poput MOZ, ppc hero, baclinko ili ne znam searchenginejournal. I upamtite, nije važno odakle i šta učimo, nego šta smo naučili.
Šta mislite, zašto se u regionu Balkana toliko malo deli znanje?
Svuda se malo deli pravog znanja. Copy paste znanja ima na svakom ćošku. Ironija je često da ljudi koji najviše znaju imaju najmanje prilike da dele znanje ili naprosto nisu tipovi koji vole pažnju. Znam neke takve na ino tržištu. Jednostavno, ne žele to. Ali može se učiti i samim posmatranjem dobrih kampanja. Učenje rekoh nije problem.
Šta preporučujete onima koji idu za vama? Šta je to što je vama pomoglo da budete tu gde jeste?
Da vole da saznaju. I da su svesni da su i kad nisu ipak bušni ko sito. Čovek je uvek nenaučen dovoljno.
